EDUKACIJA

ŠTA JE TO MIKROFILM?

Mikrofilm, takođe, poznat i kao mikrofotografija, sastoji se od smanjenih slika (zapisa) čiji sadržaj ne može da se vidi golim okom, tačnije bez prisustva optičkih uređaja. Ova neverovatna fotografska kompresija često rezultira uštedom prostora i do 99%. Mikrofilmske usluge veoma su korišćene i smatraju se sredstvom praktične upotrebe naročito u izučavanju moderne reprofotografije (modernog umnožavanja fotografija). Kako je došlo do napretka u oblasti reprodukcije dokumenata, mikrofilm je postao osnovno sredstvo u bibliotekarstvu, gde je reprodukcija na mikrofilm od izuzetnog značaja za očuvanje štampanog materijala. Zasluga za veliku upotrebu mikrofilma leži u činjenici da se mikrofilmovanjem mogu sačuvati značajni delovi knjiga, periodičnih časopisa i dnevnih novina koji su zbog lošeg kvaliteta papira ili štampe teško prepoznatljivi. Mikrofilm koji je u upotrebi skoro sedamdeset godina dokazao je da je ovo sredstvo od izuzetnog značaja za reprodukciju slikovnih zapisa biblotekarskog materijala.

Očuvanje retkih i oštećenih dokumenata je jedan od prioritetnih zadataka mikro-zapisivanja. Mikrofilmovana dokumenta koja su od izuzetnog značaja, na ovaj način su zaštićena od gubitka i oštećenja. Iako su principi mikrofilmovanja poznati skoro 150 godina, tek nakon Drugog svetskog rata mikrofilmovanje je postalo popularna tehnika kojom su se reprodukovale štampane strane. U slučajevima kada postoji mogućnost da se dokumenta od posebne važnosti usled stalne upotrebe oštete, rešenje je mikrofilmska kopija koja može da se čuva i skladišti vrlo jednostavno. Mikrofilm, takodje, ima duži vek trajanja nego originalna papirna verzija nekog dokumenta. Pored toga, njegov sadržaj moguće je čitati pomoću uredjaja za čitanje mikrofilma. Na ovaj način original je zaštićen ne samo od konstantne upotrebe, već i od požara, vlage, prirodnih nepogoda… U cilju dodatnog obezbedjenja, negativi i pozitivi mogu biti smešteni na različita mesta (lokacije). Naučnici smatraju da je vek trajanja mikrofilma i do 500 godina, uz pravilno korišćenje i čuvanje.

Istaknuti lideri u američkoj vladi izneli su svoja zapažanja po pitanju mikrofilma:

“Vreme i nesreće svakodnevno uništavaju originale (značajni istorijski i državni papiri) koji su deponovani u našim državnim uredima. Poslednji rat uništio je vekovni rad u ovom poslu. Gubitak je nenadoknadiv; međutim, ostalo nam je da sačuvamo ono što je preostalo; ne odlaganjem u sefove i iza brava daleko od očiju javnosti predajući ih prošlosti, nego mnogobrojnim kopijama koje će biti sklonjene i sačuvane od uništavanja.”
Thomas Jefferson, February 18, 1791

“… zbog toga što su uslovi modernog ratovanja takvi da niko od nas ne može da predvidi budućnost, moja nada je da je moguće izgraditi američko javno mišljenje u pogledu onoga što bi moglo da se nazove sigurnim sredstvom koje će položiti test vremena. “ Ja predlažem dupliciranje zapisa na moderan način kao što je to mikrofilm, pa ako bilo koji deo originalne državne arhive bude uništen, njeni zapisi biće na nekom drugom mestu.”
Franklin D. Roosevelt, February 13, 1942

Nastanak mikrofilma

Dva imena dominiraju u ranoj istoriji mikrofilma (mikrofilmovanja). Jedno od njih je John Benjamin Dancer, englenski naučnik koji je sačinio prvu mikrofotografiju, inače pronalazač i optičar. Takođe, odgovoran je za prve eksperimente koji su mikrofilmovanje učinili praktičnim sredstvom za reprodukciju manuskripta, štampanih materijala i grafičkih zapisa. Francuski hemičar, fotograf portreta i pronalazač, Rene Dagron, zaslužan je za razvoj mikrofilmovanja u komercijalne svrhe. Tokom 150 godina duge istorije mikrofilma, jedino su ova dva imena ostavila upečatljiv trag.

John Benjamin Dancer

J.B.Dancer proslavljeni mančesterski optičar i tvorac instrumenata, rođen je u Londonu u porodici koja je imala tradiciju ručnog pravljenja optičkih, filozofskih i nautičkih instrumenata. Veoma rano se uključio u očev posao i 1835. preuzeo vođenje posla. Još kao mali upoznao je umetnost brušenja mikroskopa i ostalih tipova sočiva. Tokom svog života dao je suštinski doprinos mikroskopu, fotografiji i nauci. Dancer je takođe započeo sa ručnom proizvodnjom degerotipskih kamera koje je dodao svojim impresivnim linijima optičih proizvoda. Rad sa mikroskopom i kamerom, rezultirao je time da ovaj optičar kombinuje ove dve tehnike. Prve mikrofotografije Dancer je napravio 1839. godine, tako što ih je smestio na slajdove za posmatranje na mikroskopu. Međutim, dagero proces koji je prvobitno korišćen nije bio zadovoljavajući. Fotografije su bile na mračnoj poleđini, pa je kvalitet mikrofotografije uvećane pod mikroskopom bio oskudan i bilo je nemoguće videti je, čak i 20 puta uveličanu. Frederick Scott Archer 1851. godine predstavio je kolodijumski proces koji se sastojao iz finih malih slika na staklu, premazanim tankim slojem kolodijuma. Na ovaj način slike su mogle da se vide do najsitnijih detalja i koristile su Dancer-u da otpočne sa proizvodnjom mikrofotografskih slajdova. Tako engleskom naučniku J.B.Dancer-u pripada zasluga za nastanak prve mikrofotografije i za stvaranje mikrofilmskog procesa.

Rene Dargon

Rene Prudent Patrice Dagron, rođen je 17 marta 1819. godine, nedaleko od Pariza. I dok je Dancer učio optičarski posao, Rene je rastao u ruralnoj Francuskoj. Zemljoradnički posao nije bio za Dagrona i veoma rano napustio je Pariz. U prestonici je pokazao sklonost ka fizici i hemiji. Kao student hemije Rene je posebno bio zainteresovan za otkriće degerotipije 19. avgusta 1839. godine. Najverovatnije dok je Dancer pravio degerotipsku kameru, Dagron je brusio i topio srebrne ploče u Parizu.
21. juna 1859. godine Rene Dagron je patentirao prvi mikrofilm. Ovaj model je bio preteča uređaja za čitanje mikrofilma. Dagron je ubrzo počeo da ubira plodove svog izuma, sve dok se nisu pojavili konkurentni koji su podelili tržište. Sledećih nekoliko godina Dagron je imao problema sa konkurencijom koja je želela udeo u njegovom patentu. Dagron je 1864. godine objavio brošuru pod nazivom “Traite de Photographie Microscopique” u kojoj je na 36 strana do detalja opisao proces nastajanja mikrofilmskih pozitiva od standardnih veličina negativa.

Mikrofilm do 1920. godine

Iako su tretirane kao novitet sve do 1920. godine, mikroforme su nastale mnogo ranije. John Benjamin Dancer, engleski naučnik, poznat kao “otac mikrofotografije” započeo je sa eksperimentima i proizvodnjom novih mikro tekstova rane 1839. godine. Tako je 1853. godine uspešno prodao mikrofotografije u vidu slajdova koji su mogli da se posmatraju na mikroskopu. Upotrebljavajući Dancer-ovu tehniku, francuski optičar, Rene Dragon, patentirao je prvi mikrofilm 1859. godine. Takođe, on je prvi pokazao inicijativu za komercijalizaciju mikrofilma. U jesen i zimu 1870-1871, Dagron je u toku francusko-pruskog rata demonstrirao praktičnu upotrebu mikroformi. U to vreme poštu (mikrofilmovane poruke) preko nemačke linije prenosili su golubovi pismonoše u okupirani Pariz.

1920. godina

Prvo korišćenje mikrofilma u komercijalne svrhe razvio je njujorški bankar, George McCarthy 1920. godine. On je 1925. godine patentirao mašinu za obradu čekova, dizajniranu da pravi postojane filmske kopije svih bankarskih dokumenata. Eastman Kodak je kupio McCarthy-jevu inovaciju i plasirao je na tržište pod imenom Kodak’s Recordak Division.

1930. godina

Sa unapređenom kamerom od 35 mm, Recordak je 1935. godine otpočeo sa snimanjem i štampanjem New York Times-a na mikrofilm. Dva važna događaja uticala su na to da se ubrza korišćenje mikrofilma kao sredstva za čuvanje arhivske građe u američkim bibliotekama i institucijama. Usled brzog habanja originalne novinske hartije i problema oko skladištenja i korišćenja novina, Univerzitetska biblioteka Harvard započela je sa svojim Foreign Newspaper Project-om. Ovaj projekat je aktuelan i u današnje vreme, pa se originalne mikroforme skladište u Centru za istraživačke studije u Čikagu. Te godine Eugene Power osnovao je Univerzitet za mikrofilm (University Microfilms – UMI). U početku je mikrofilmovao strane i retke knjige, međutim 1938. godine njegov posao je dobio komercijalnu dimenziju, pošto ga je proširio i na mikrofilmovanje doktorskih disertacija.

1940.godina

Tokom II Svetskog rata, mikrofotografija je posebno korišćena u špijunaži i kao forma regularne vojne pošte. Pisma su prekookeanski putovala prebačena na mikrofilm. Rat je, takođe, doneo bojazan od uništavanja zapisa civilizacije. Iz takvog osećanja proistekla je hitna potreba za mikrofilmovanjem zapisa, dokumenata, arhive i zbirki.

1950. i 1960. godina

Nakon rata prihvaćena je ideja o korišćenju mikrooblika kao sredstva za zaštitu materijala naročito u aktivnim informativnim sistemima. Postojala je vizija da biblioteke koriste mikroforme kao izvor aktivnih informacija poput medija za skladištenje informacija. Ulaganje u napredne tehnologije 50-tih i 60-tih godina 20.veka, ohrabrile su ljude u akademskim i istraživačkim bibliotekama da nastave sa svojim aktivnostima u oblasti mikrografije.

1970. godina

Tokom 70-tih godina 20. veka ekspanzija informacija dovela je do toga da biblioteke i druge institucije i njihovi korisnici koriste mikrooblike kao alternativu za ogromnu količinu štampanog materijala. Razvoj filma, uređaja za čitanje, štampača, učinio je da ovaj metod, kojim se štedi novac, postane mnogo prihvatljiviji.

1980. i 1990. godina

Razvoj tehnologije u sedamdesetim godinama prošlog veka i pojava računara uticala je na formiranje mikroformskih aplikacija. Mikrooblici dobijeni na računaru direktno su korišćeni za proizvodnju delova kataloga, bolničkih i osiguravajućih zapisa, telefonskih listinga, univerzitetskih kataloga, patenata, izdavačkih i bibliotečkih kataloga. Iako je ova tehnika široko korišćena, postojanost mikrofilma posebno je značajna za biblioteke i ustanove kojima je zaštita od presudnog značaja.

Tekst preuzet sa www.heritagemicrofilm.com/History.aspx

Upotreba mikrofilma od 1995. do 2007. godine

U ovom periodu značajan napredak u razvoju društva u celini pripao je informacionim tehnologijama koje su velikom brzinom počele da infiltriraju mnoge medije, kao što su gramofonske ploče, magnetofonske, filmske i VHS trake. Na tržištu se 1995. godine pojavljuju prvi uređaji koji omogućavaju da zapisi sa mikrofilma budu na jednostavan način dostupni putem računara. Tržište je 1997. godine već preplavljeno velikim brojem kvalitetnih mikrofilmskih skenera koji eletronske zapise sa ovih medija distribuiraju velikom brzinom. Postavljalo se pitanje da li je pojavom računara mikrofilm postao prevazidjena tehnologija. Papir kao nosilac informacija u upotrebi je više od 2000 godina i u ovom momentu nikako se ne može smatrati prevazidjenim. Mikrofilm, sa druge strane, ima svoje nezamenjivo mesto u čuvanju arhivske građe na dug vremenski period. Do 2000. godine informatičko okruženje se munjevito promenilo i već te godine veliki problem predstavljalo je korišćenje svih računara i zapisa iz 1995. godine.

U svetskoj strategiji razvoja arhivistike mikrofilm se i dalje tretira kao medij koji pruža mogućnost sigurnog čuvanja informacija za sledeće generacije. Savremeni računarski sistemi brzo se menjaju, pa se postavlja pitanje da li će aktuelno informatičko okruženje biti u upotrebi i za 10 godina. Ovom dilemom su se pozabavile velike svetske korporacije kao što su Kodak, Agfa, Canon i dr. U perspektivi ovih komanija je da se uz pomoć savremenih informatičkih uređaja svi eletronski fajlovi (DOC, XLS, JPEG, BMP, TIFF, PDF) snime na mikrofilm, koji uz pravilno korišćenje i upotrebu može da traje i 500 godina.